Štalu „Antilop” je osnovao Života Vukojević, uspešni privrednik iz mačvanskog sela Belotić.

     Dugogodišnja ljubav prema trkačkim konjima, tako svojstvena za ovaj deo Srbije, kulminirala je u jesen 1990. godine kada gospodin Vukojević kupuje Bravelina, sina konja godine 1980. Avelina, zobnatičkog priplodnog pastuva i polukrvne kobile Brigite. Bravelino u karijeri nije mnogo trčao zbog povrede, ali je uspeo da zabeleži dva plasmana – jedno drugo i jedno treće mesto na hipodromima u Sremskoj Mitrovici i Bogatiću.
    Potom se štala „Antilop” pojačava s dvogocem bečejskog odgoja po imenu Alf. Potomka pepinjera Floral Chargea i kobile Ade (Forlano) je zajedno sa Anogom i Šari trenirao Aleksandar Stanković sve do odlaska na odsluženje vojnog roka. Kormilo tima porodice Vukojević preuzima Sveta Ličanin, u tim trenucima najuspešniji jahač Pocerine i Mačve. Alf pobeđuje u trogodačkom nadmetanju „Uskršnja trka” održanom u Šapcu, sa Zajcevim u sedlu, da bi potom bio drugi u Bogatiću na stazi dugoj 1.200 m (džokej Stanković). Visoke domete Alf pokazuje u prvom velikom okršaju potencijalnih derbista – „Memorijalu Vladislava Ribnikara” stigavši drugi iza vrlo brze, uvezene, zobnatičke omice Ave Dinare. Tada ga je takođe jahao internacionalac Zajcev, a na površinu je izbila Alfova borbenost i sposobnost da odlično finišira. Dobrim zimskim radom i pažljivim raspoređivanjem snage, tandem Alf – Ličanin stiže do trijumfa u klasiku „numero uno” – „Trial Stakesu” 1992. godine. Tako dorati ždrebac štale „Antilop” postaje jedini osvajač klasne trke iz ovog dela tadašnje Jugoslavije. Do danas, niko nije uspeo da načini isti podvig iako je dosta imućnih i srećnih sopstvenika u Pocerini i Mačvi odnelo pozamašan broj pehara iz velikih i tradicionalnih trka. Nakon ove istorijske pobede, Alf biva drugi iza Otilije u „Podrinjskom Derbiju” u Šapcu dok „Derby” okončava na šestoj poziciji... Vodio je sve do polovine pravca kada se potvrdila stara teza da se „trka života” teško može dobiti u maniru start-cilj. Na uspešnu karijeru Alf stavlja tačku pobedom u „Trci grada Šapca” kao godinu dana stariji, da bi zbog povrede kolena zauvek napustio trkačku stazu.
     Zatišje posle bure obeležila su trčanja My Szikle (Aranyszikla – Mačvanka/Belroi) 1993/94. i Mičigena (North Hill – My Szikla) koji tokom ’95. i ’96. dobija dva nadmetanja u Bogatiću i Šapcu.

      Krajem devedesetih, porodica Vukojević, u kojoj su sada stasali Životini sinovi Vlada i Mladen, okreće se karađorđevskom odgoju te bivaju pazareni Gajzirov brat Glasač (Safe River – Gejša/Remooz) i Nađija (No Static – Novela/The Dice Man). Glasač je u karijeri slavio u tri navrata – dva puta u Bogatiću i jednom u Šapcu, dok je Nađija iz sedam startova načinjenih u Beogradu, Šapcu i Bogatiću, izašla kao plasirana u pet.

     Vlada Vukojević presavija tabak i u jesen 2001. godine odlazi preko Lamanša, u Newmarket, na najglasovitiju aukciju punokrvnjaka u Evropi. Tamo bira i kupuje dvogodu Irkinju Irrevocable (Revoque – Nellies Away/Magical Strike). Visoka dorata omica je trčala u skladu svoga imena koje u prevodu s engleskog znači „Neopoziva”. Nastupila je dva puta u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok je kod nas trčala još 33 puta i ostvarila više nego zadovoljavajuć bilans od sedam trijumfa i čak osam drugih mesta. Samo je u četiri trke ostala van plasmana, zaradivši oko 15.000 evra. U to se možete uveriti posetom sajta www. pedigreequery.com gde je i Irrevocable registrovana. Ostaće upamćena po mani zaostanja u start-mašini ali i fascinantnoj predanosti i srčanosti koje je demonstrirala prilikom dugih i iscrpljujućih finiša. Dešavalo joj se da se ozledi u prikolici, u toku trke padne „na nos” ali Irrevocable je vrlo brzo zaboravljala na sve, koncentrisala se i davala poslednje atome snage kako bi obišla što više rivala kojima je davala teško dostižnu prednost.

     U sezonu 2004. godine, štala „Antilop” ulazi s dva dvogoca – uvezenim Brave Heartom (Mujahid – Petrikov/In The Wings) i Tarzanom (Count de Ios – Terna Kasidolka/Mr Bush). Brave Heart slavi jednom u Beogradu, a o Tarzanu će biti više reči u segmentu pod nazivom „Trkačka štala”.

                                                                                                        Iva Vitanović